ЗАКЉУЧЦИ СА 7. НАУЧНО-СТРУЧНОГ СКУПА "ПУТ И ЖИВОТНА СРЕДИНА"
КОЈИ ЈЕ ОДРЖАН 2023. ГОДИНЕ:

1. Nеопходно је форсирати мултидисциплинарну сарадњу у припреми и реализацији пројеката путне инфраструктуре, без обзира да ли се ради о новоградњи, експлоатацији или одржавању. На ову потребу се посебно указује у односима између различитих планерских и пројектантских кућа;
2. Постојећа регулатива која се односи на припрему планске и техничке документације, те документације која се тиче процене утицаја на животну средину и друштвено економске аспекте пројеката путне инфраструктуре у великој мери представља препреку за осмишљен, дубински приступ припреми и реализацији пројеката путне инфраструктуре. Додатно, кратки рокови, нереално ниске процене вредности појединих услуга и/или радова доприносе занемаривању искреног и исправног односа према заштити животне средине. Препоручује се да Српско друштво за путеве покрене иницијативу за унапређење регулативе;
3. Климатске промене евидентно све више имају утицаја на експлоатацију, одржавање и реконструкцију путне инфраструктуре. У том смислу је неопходно холистички приступити ојачању/прилагођавању постојећих инфраструктурних капацитета за подношење утицаја од климатских промена, док је приликом пројектовања инфраструктуре неопходно уважавати препоруке међународних стручних организација као што су PIARC и IRF које имају значајна искуства у борби са климатским променама у домену саобраћаја и путне инфраструктуре (иновирање приступа припреми хидрографских и хидролошких подлога, процена ризика од природних непогода и природних катастрофа, начини прилагођавања инфрaструктуре и др.);
4. Одржавање путне инфраструктуре је болна тачка у смислу да се највише пажње посвећује отклањању оштећења на коловозној конструкцији и саобраћајној сигнализацији и опреми док се другим елементима конструкције пута (нпр. систем за одводњавање, косине и сл.) посвећује значајно мања пажња, а самим тим расте ризик од угрожавања животне средине. Неопходно је утицати на унапређење праксе управљања и одржавања путне инфраструктуре;
5. Искуства која су управљачи, планери, пројектанти, стручно-технички надзор и извођачи стекли у претходних 10-15 година на капиталним пројектима је потребно детаљно анализирати и утврдити смернице за даљи рад и деловање како би се избегле грешке сличне природе у будућности, а елементи добре праксе посебно нагласили;
6. Потребно је анализирати светска искуства у домену примене алтернативних, рециклираних и регенерисаних материјала у изградњи и одржавању путне инфраструктуре те утврдити стратешки приступ на нивоу државе;
7. Образовање кадрова, како и оквиру грађевинске, тако и саобраћајне струке, је потребно унапредити и то у оквиру основних и мастер академских студија, али и у форми целоживотног учења, односно континуалног обнављања и унапређивања знања. Српско друштво за путеве у том смислу треба да оствари блиску сарадњу са академским институцијама у држави и активно се укључи у анализу и унапређење наставних планова и програма.

Београд, 20.06.2023. године

за Научни одбор
Ђорђе Митровић, Игор Јокановић

* * *

ЗАКЉУЧЦИ СА 6. НАУЧНО-СТРУЧНОГ СКУПА "ПУТ И ЖИВОТНА СРЕДИНА"
КОЈИ ЈЕ ОДРЖАН 2019. ГОДИНЕ:

1. Методологија израде планске и пројектне документације. Неопходност мултидисциплинарног приступа проблему и одређивања јасне хијерархијске структуре. Дефинисање процедура и правила за израду планске документације.
2. Неопходност израде одговарајуће регулативе у форми правилника, подзаконских аката, процедура за рехабилитацију (одржавање) постојеће путне мреже. Посебну пажњу потребно је посветити одржавању система за одводњавање (нпр.сепаратори), како би се обезбедила њихова ефикасност и учинак предвиђен пројектном документацијом.
3. Значај истражних радова у различитим фазама израде пројектне документације. Дефинисати програм истражних радова од почетне до крајње фазе пројектовања, односно од Генералног пројекта па све до Пројекта за извођење.
4. Утицај климатских промена, како у пројектима новоградње, тако и у процесу рехабилитације постојеће мреже. Неопходност коришћења иновираних подлога у погледу падавина, водостаја и протицаја и потребних капацитета система за одводњавање. За постојеће објекте неопходан је систематски приступ идентификацији ризика на мрежи и прилагођавању путне мреже новим условима окружења.
5. Неопходност размене искустава свих струка које су биле на било који начин укључене у процес реализације капиталних објеката путне инфраструктуре у Србији. Искуства стечена на реализацији објеката из претходног циклуса капиталних улагања, неопходно детаљно анализирати како би се избегле грешке сличне природе у будућности на извођењу наредних коридора.
6. Неопходно је формулисати програм за детаљно истраживање ефекта коришћења електричних возила на заштиту животне средине.
7. Неопходно је формулисати програм за детаљно истраживање утицаја саобраћаја на загађење непосредне околине пута, у зависности од ПГДС-а, структуре возила у саобраћајном току и сл. Посебну пажњу је потребно посветити заштити водоизворишних зона. Потребно је ускладити услове заштите дуж целе деонице инфраструктурних система. Такође, пажњу посветити и заштити малих и угрожених животињских врста.
8. Потребно је дефинисати стратешки приступ за примену рециклираних и алтернативних материјала у изградњи и одржавању путне инфраструктуре. Потребно је на нивоу државе израдити стратегију, по угледу на поједине локалне самоуправе које исту имају.
9. Потребно је дефинисати програм за перманентно истраживање утицаја временских неприлика на ефикасно одвијање саобраћаја, као и едукацију корисника на проблеме безбедности вожње у специфичним условима одвијања саобраћаја (магла, снежне падавине и лед, поплаве и сл.).

Научни одбор скупа "Пут и животна средина"

* * *

Из излагања Ђорђа Митровића на Свечаном отварању 5. скупа "Пут и животна средина", 2017. године:

Добро дошли на пети научно – стручни скуп "Пут и животна средина". Окупљања и размена искустава стручњака Србије и региона које повезује проблематика односа животне средине и путне привреде са најразличитијих аспеката има вишедеценијску традицију и дозволите ми да вас укратко подсетим, односно упознам са историјом наших дружења.

Научно – стручни скуп "Пут и животна средина" је настао на иницијативу асистента Грађевинског факултета у Београду покојног магистра Милана Вељковића, који је још у студентским данима, касних осамдесетих увидео значај утицаја пута на окружење израдом семинарских и научних радова који обрађују проблематику буке од друмског саобраћаја и негативне последице које изазива на еколошке потенцијале. Саветовање је, под именом Први југословенски научно – стручни скуп Пут и животна средина одржан на Жабљаку, априла 1994. Године, у организацији Друштва за путеве Via Vita, Грађевинског факултета у Београду и Института за путеве, Београд. Учесници су се упознавали са принципима заштите животне средине и препознавали њихове специфичности у пројектовању путева, а све у складу са првом регулативом усвојеном у нашој земљи која се тицала животне средине, Закон о заштити животне средине из 1991. И Закон о процени утицаја из 1992.

Други скуп, одржан на истом месту, али уз повољније временске услове, учесници првог саветовања ће знати шта се под тим подразумева, одржан је јуна 1998. Године и ту су презентована прва искуства стручњака у изради претходних и детаљних анализа утицаја пута на животну средину. Бука је ушла у први план, као најзначајнији утицај који генерише саобраћај на путевима кроз примере моделовања и решења заштите утемељена на страним, пре свега немачким искуствима. Било је неколико радова који презентују искуства санације клизишта на путевима, као примера утицаја окружења на изграђене конструкције.

2002., на Трећем скупу, такође на Жабљаку, била је заступљена брига о угрожавању биодиверзитета од стране изградње, експлоатације и самог присуства путева као објеката- Ту смо се први пут сусрели са специфичностима социјалних последица односа пута и људске заједнице.

Место окупљања стручњака и научника четвртог скупа, јуна 2006., у истој организацији као претходна три, била је планина Тара. Од усвајања новог, савременијег, сета закона везаних за заштиту животне средине уопште, прошле су непуне две године, а израда пратеће регулативе била је у завршној фази и дискусије о њиховој примењивости су обележиле ово саветовање. На Тари смо се први пут сусрели са могућностима примене секундарних сировина и напредних технологија у изградњи и одржавању путне мреже, са посебним освртом на нуспродукте термоенергетских постројења, познате као летећи пепео.

Услед разних објективних и других разлога до оваквог вида окупљања није дошло у наредних 11 година и тако смо дошли до Вршца 2017. када, судећи по приспелим радовима, а и временском периоду од претходног скупа, можемо очекивати значајан помак, пре свега у пракси заштите од утицаја изградње и одржавања путне мреже са многобројним искуствима са градилишта широм Србије, као и увођења потребе праћења стања животне средине током експлоатације, познатог под изразом мониторинг. Желим да нагласим да радови који разматрају утицај животне средине на мрежу путева, као последица климатских промена, не бих да улазим у њихове узроке, стиже на велика врата, кроз разматрање последица појаве снежних наноса, поплава, бујица и већ поменутих клизишта.

На крају, дозволите ми да поменем имена људи који су у значајној мери допринели постојању и договечности овог скупа. То су пре свега пок. Професор доктор Петар Митровић, дугогодишњи председник Друштва за путеве и Института за путеве, доктор Слободан Смиљанић и магистар Владета Вујанић, оба из Института за путеве.

Контакт:
Српско друштво за путеве “Via-Vita”, Булевар Пека Дапчевића 45, 11000 Београд, Србија
Контакт особа: Весна Митрески
Тел/факс: +381 11 2493 134, Email: sdp.viavita@gmail.com, Email: sdp@via-vita.rs

Конгресна агенција:
Омнибус, Tел: +381 63 250 669, +381 11 451 4662
Контакт особа: Дејан Влашкалић
Email: office@putizivotnasredina.rs, dejan@omnibus.rs