ZAKLJUČCI SA 7. NAUČNO-STRUČNOG SKUPA "PUT I ŽIVOTNA SREDINA" KOJI JE ODRŽAN 2023. GODINE:

1. Neophodno je forsirati multidisciplinarnu saradnju u pripremi i realizaciji projekata putne infrastrukture, bez obzira da li se radi o novogradnji, eksploataciji ili održavanju. Na ovu potrebu se posebno ukazuje u odnosima između različitih planerskih i projektantskih kuća;
2. Postojeća regulativa koja se odnosi na pripremu planske i tehničke dokumentacije, te dokumentacije koja se tiče procene uticaja na životnu sredinu i društveno ekonomske aspekte projekata putne infrastrukture u velikoj meri predstavlja prepreku za osmišljen, dubinski pristup pripremi i realizaciji projekata putne infrastrukture. Dodatno, kratki rokovi, nerealno niske procene vrednosti pojedinih usluga i/ili radova doprinose zanemarivanju iskrenog i ispravnog odnosa prema zaštiti životne sredine. Preporučuje se da Srpsko društvo za puteve pokrene inicijativu za unapređenje regulative;
3. Klimatske promene evidentno sve više imaju uticaja na eksploataciju, održavanje i rekonstrukciju putne infrastrukture. U tom smislu je neophodno holistički pristupiti ojačanju/prilagođavanju postojećih infrastrukturnih kapaciteta za podnošenje uticaja od klimatskih promena, dok je prilikom projektovanja infrastrukture neophodno uvažavati preporuke međunarodnih stručnih organizacija kao što su PIARC i IRF koje imaju značajna iskustva u borbi sa klimatskim promenama u domenu saobraćaja i putne infrastrukture (inoviranje pristupa pripremi hidrografskih i hidroloških podloga, procena rizika od prirodnih nepogoda i prirodnih katastrofa, načini prilagođavanja infrastrukture i dr.);
4. Održavanje putne infrastrukture je bolna tačka u smislu da se najviše pažnje posvećuje otklanjanju oštećenja na kolovoznoj konstrukciji i saobraćajnoj signalizaciji i opremi dok se drugim elementima konstrukcije puta (npr. sistem za odvodnjavanje, kosine i sl.) posvećuje značajno manja pažnja, a samim tim raste rizik od ugrožavanja životne sredine. Neophodno je uticati na unapređenje prakse upravljanja i održavanja putne infrastrukture;
5. Iskustva koja su upravljači, planeri, projektanti, stručno-tehnički nadzor i izvođači stekli u prethodnih 10-15 godina na kapitalnim projektima je potrebno detaljno analizirati i utvrditi smernice za dalji rad i delovanje kako bi se izbegle greške slične prirode u budućnosti, a elementi dobre prakse posebno naglasili;
6. Potrebno je analizirati svetska iskustva u domenu primene alternativnih, recikliranih i regenerisanih materijala u izgradnji i održavanju putne infrastrukture te utvrditi strateški pristup na nivou države;
7. Obrazovanje kadrova, kako i okviru građevinske, tako i saobraćajne struke, je potrebno unaprediti i to u okviru osnovnih i master akademskih studija, ali i u formi celoživotnog učenja, odnosno kontinualnog obnavljanja i unapređivanja znanja. Srpsko društvo za puteve u tom smislu treba da ostvari blisku saradnju sa akademskim institucijama u državi i aktivno se uključi u analizu i unapređenje nastavnih planova i programa.

Beograd, 20.06.2023. godine

за Naučni odbor skupa "Put i životna sredina"
Đorđe Mitrović, Igor Jokanović

* * *

ZAKLJUČCI SA 6. NAUČNO-STRUČNOG SKUPA "PUT I ŽIVOTNA SREDINA" KOJI JE ODRŽAN 2019. GODINE:

1. Metodologija izrade planske i projektne dokumentacije. Neophodnost multidisciplinarnog pristupa problemu i određivanja jasne hijerarhijske strukture. Definisanje procedura i pravila za izradu planske dokumentacije.
2. Neophodnost izrade odgovarajuće regulative u formi pravilnika, podzakonskih akata, procedura za rehabilitaciju (održavanje) postojeće putne mreže. Posebnu pažnju potrebno je posvetiti održavanju sistema za odvodnjavanje (npr. separatori), kako bi se obezbedila njihova efikasnost i učinak predviđen projektnom dokumentacijom.
3. Značaj istražnih radova u različitim fazama izrade projektne dokumentacije. Definisati program istražnih radova od početne do krajnje faze projektovanja, odnosno od Generalnog projekta pa sve do Projekta za izvođenje.
4. Uticaj klimatskih promena, kako u projektima novogradnje, tako i u procesu rehabilitacije postojeće mreže. Neophodnost korišćenja inoviranih podloga u pogledu padavina, vodostaja i proticaja i potrebnih kapaciteta sistema za odvodnjavanje. Za postojeće objekte neophodan je sistematski pristup identifikaciji rizika na mreži i prilagođavanju putne mreže novim uslovima okruženja.
5. Neophodnost razmene iskustava svih struka koje su bile na bilo koji način uključene u proces realizacije kapitalnih objekata putne infrastrukture u Srbiji. Iskustva stečena na realizaciji objekata iz prethodnog ciklusa kapitalnih ulaganja, neophodno detaljno analizirati kako bi se izbegle greške slične prirode u budućnosti na izvođenju narednih koridora.
6. Neophodno je formulisati program za detaljno istraživanje efekta korišćenja električnih vozila na zaštitu životne sredine.
7. Neophodno je formulisati program za detaljno istraživanje uticaja saobraćaja na zagađenje neposredne okoline puta, u zavisnosti od PGDS-a, strukture vozila u saobraćajnom toku i sl. Posebnu pažnju je potrebno posvetiti zaštiti vodoizvorišnih zona. Potrebno je uskladiti uslove zaštite duž cele deonice infrastrukturnih sistema. Takođe, pažnju posvetiti i zaštiti malih i ugroženih životinjskih vrsta.
8. Potrebno je definisati strateški pristup za primenu recikliranih i alternativnih materijala u izgradnji i održavanju putne infrastrukture. Potrebno je na nivou države izraditi strategiju, po ugledu na pojedine lokalne samouprave koje istu imaju.
9. Potrebno je definisati program za permanentno istraživanje uticaja vremenskih neprilika na efikasno odvajanje saobraćaja, kao i edukaciju korisnika na probleme bezbednosti vožnje u specifičnim uslovima odvijanja saobraćaja (magla, snežne padavine i led, poplave i sl.).

Naučni odbor skupa
"Put i životna sredina"

* * *

Iz izlaganja Đorđa Mitrovića na svečanom otvaranju 5. skupa"Put i životna sredina", 2017.

Dobro došli na peti naučno – stručni skup "Put i životna sredina". Okupljanja i razmena iskustava stručnjaka Srbije i regiona koje povezuje problematika odnosa životne sredine i putne privrede sa najrazličitijih aspekata ima višedecenijsku tradiciju i dozvolite mi da vas ukratko podsetim, odnosno upoznam sa istorijom naših druženja.

Naučno – stručni skup "Put i životna sredina" je nastao na inicijativu asistenta Građevinskog fakulteta u Beogradu pokojnog magistra Milana Veljkovića, koji je još u studentskim danima, kasnih osamdesetih uvideo značaj uticaja puta na okruženje izradom seminarskih i naučnih radova koji obrađuju problematiku buke od drumskog saobraćaja i negativne posledice koje izaziva na ekološke potencijale. Savetovanje je, pod imenom Prvi jugoslovenski naučno – stručni skup Put i životna sredina održan na Žabljaku, aprila 1994. godine, u organizaciji Društva za puteve VIA VITA, Građevinskog fakulteta u Beogradu i Instituta za puteve, Beograd. Učesnici su se upoznavali sa principima zaštite životne sredine i prepoznavali njihove specifičnosti u projektovanju puteva, a sve u skladu sa prvom regulativom usvojenom u našoj zemlji koja se ticala životne sredine, Zakon o zaštiti životne sredine iz 1991. I Zakon o proceni uticaja iz 1992.

Drugi skup, održan na istom mestu, ali uz povoljnije vremenske uslove, učesnici prvog savetovanja će znati šta se pod tim podrazumeva, održan je juna 1998. Godine i tu su prezentovana prva iskustva stručnjaka u izradi prethodnih i detaljnih analiza uticaja puta na životnu sredinu. Buka je ušla u prvi plan, kao najznačajniji uticaj koji generiše saobraćaj na putevima kroz primere modelovanja i rešenja zaštite utemeljena na stranim, pre svega nemačkim iskustvima. Bilo je nekoliko radova koji prezentuju iskustva sanacije klizišta na putevima, kao primera uticaja okruženja na izgrađene konstrukcije.

2002., na Trećem skupu, takođe na Žabljaku, bila je zastupljena briga o ugrožavanju biodiverziteta od strane izgradnje, eksploatacije i samog prisustva puteva kao objekata- Tu smo se prvi put susreli sa specifičnostima socijalnih posledica odnosa puta i ljudske zajednice.

Mesto okupljanja stručnjaka i naučnika četvrtog skupa, juna 2006, u istoj organizaciji kao prethodna tri, bila je planina Tara. Od usvajanja novog, savremenijeg, seta zakona vezanih za zaštitu životne sredine uopšte, prošle su nepune dve godine, a izrada prateće regulative bila je u završnoj fazi i diskusije o njihovoj primenjivosti su obeležile ovo savetovanje. Na Tari smo se prvi put susreli sa mogućnostima primene sekundarnih sirovina i naprednih tehnologija u izgradnji i održavanju putne mreže, sa posebnim osvrtom na nusprodukte termoenergetskih postrojenja, poznate kao leteći pepeo.

Usled raznih objektivnih i drugih razloga do ovakvog vida okupljanja nije došlo u narednih 11 godina i tako smo došli do Vršca 2017. kada, sudeći po prispelim radovima, a i vremenskom periodu od prethodnog skupa, možemo očekivati značajan pomak, pre svega u praksi zaštite od uticaja izgradnje i održavanja putne mreže sa mnogobrojnim iskustvima sa gradilišta širom Srbije, kao i uvođenja potrebe praćenja stanja životne sredine tokom eksploatacije, poznatog pod izrazom monitoring. Želim da naglasim da radovi koji razmatraju uticaj životne sredine na mrežu puteva, kao posledica klimatskih promena, ne bih da ulazim u njihove uzroke, stiže na velika vrata, kroz razmatranje posledica pojave snežnih nanosa, poplava, bujica i već pomenutih klizišta.

Na kraju, dozvolite mi da pomenem imena ljudi koji su u značajnoj meri doprineli postojanju i dogovečnosti ovog skupa. To su pre svega pok. Profesor doktor Petar Mitrović, dugogodišnji predsednik Društva za puteve i Instituta za puteve, doktor Slobodan Smiljanić i magistar Vladeta Vujanić, oba iz Instituta za puteve.

Kontakt:
Srpsko društvo za puteve “Via-Vita”, Bulevar Peka Dapčevića 45, 11000 Beograd, Srbija
Кontakt osoba: Vesna Mitreski
Тel/fax: +381 11 2493 134, Email: sdp.viavita@gmail.com, Email: sdp@via-vita.rs

Коngresna agencija:
Оmnibus, Tel: +381 63 250 669, +381 11 451 4662
Кontakt osoba: Dejan Vlaškalić
Email: office@putizivotnasredina.rs, dejan@omnibus.rs